U okviru projekta sadnje drveća i žbunastog rastinja u polikulturnom sistemu, želeli smo da naglasimo značaj drveća i šumskih predela, kroz praktičnu izvedbu i razgovor sa učenicima o ekosistemu i različitim biljnim vrstama. Vojvodina je region Evrope sa najmanje šuma i izuzetno je značajno da se projekat izveo baš ovde, u Somboru i neposrednoj blizini velikih reka i žila kucavica starog kontinenta, koje čine evropski Amazon. Sa druge strane ovaj prostor potpuno je okružen monokulturnim zasadima, pre svega žitarica u konvencionalnom pristupu, koji preti da od regiona napravi pustinju. Polikulturni sistem koji uključuje više vrsta drveća i žbunja, te može pružiti niz prednosti, uključujući povećan biodiverzitet, kvalitet tla, sprečavanje erozije, otpornost ekosistema, ali i hranu, kako za ljude tako i različita živa bića. Akcenat na polikulturnom pristupu omogućava jednostavno smanjivanje uticaja spoljašnjih faktora, a fokus na autohtonim vrstama i starim, odnosno otpornim, sortama, dodatnu crtu projektovanja u kom se maksimizira samoodrživost i regeneracija, te izbegava bilo kakva potreba za pogubnom primenom hemijskih preparata. Važno je i naglasiti da je projekat izveden u saradnji sa wwf adria, koji su obezbedili sredstva za projekat i sa kojima imamo sjajnu saradnju već duži period.
Prvi cilj projektovanja stavio je u fokus primenu ključnih vrsta (keystone), koje imaju suštinsku ulogu u održavanju funkcije ekosistema, a najbolji primer našeg podnevlja čini hrast. Pored ključnih vrsta, žrtvene biljke mogu biti korišćene za pružanje različitih prednosti, uključujući formiranje biomase, upravljanje pritiskom insekata i poboljšanje kvaliteta zemljišta. Primer ovakve vrste je, takođe autohtona, zova. Vrste koje fiksiraju azot iz atmosfere pretvarajući ga u oblik dostupan biljkama u simbiozi sa bakterijama u svom korenovom sistemu, takođe su uključene u projekat, radi poboljšanja kvaliteta tla i pružanja hranljivih materija drugim biljkama. Kao azot fiksator sadimo Dafinu - Rusku maslinu. Voćne vrste drveća i žbunja čine sledeću komponentu ovog polikulturnog sistema, pružajući izvor hrane kako ljudima, tako i životinjama, poput ptica. Uključivanjem raznovrsnog asortimana vrsta koje daju plod, sistem može osigurati prinos tokom čitave godine. U okviru projekta mesto u sistemu našle su različite stare i otporne sorte jabuke, kruške, zatim puno žbunastih vrsta poput ogrozda, ribizle ili ruzmarina. Svoje mesto su dobile i izrazito medonosne vrste, odnosno biljke koje svojim polenom i nektarom čine jos jednu važnu komponentu, pomažući različite insekte polinatore, koji čine još jedan stub zdravog ekosistema, a čijim nestajanjem postaju izuzetno ugroženi. Lipa čini fenomenalan primer medonosne vrste, sa cvetovima koji su pčelama dostupni i neposredno nakon kiše.
Ko što je već naglašeno, prvi fokus u projektovanju stavljen je na polikulturni pristup, koji direktno doprinosi bioraznolikosti i funkciju obnove ekosistema, dok drugi čini prioritizacija autohtonih vrsta. Uključivanjem biljaka koje su prilagođene lokalnom okruženju, sistem može biti otporniji na različiti tip stresova poput suše ili bolesti i gde god je bilo moguće korišćene su vrste ovog podneblja. Još jedan bitan faktor projektovanja čini jednostavnost uzgoja i održavanja, pa su tako izbegnute vrste koje se izuzetno brzo razmnožavaju i zauzimaju prostor u invazivnom modelu, poput bagrema.
U celini, polikulturni sistem koji uključuje više vrsta drveća i žbunja sa fokusom na ključne vrste, žrtvene biljke, vrste koje fiksiraju azot i autohtone vrste može pružiti niz prednosti kako ljudima, tako i okruženju. Mnoge vrste imaju i preklapanje u funkcijama, pa je tako zova i autohtona, žrtvenam donosi voće i generalno čini jednu od najvažnijih biljaka. Jedan. od najproduktivnijih prostora u prirodi je ivica šume, gde se susreću dva tipa ekosistema, te se maksimizira produktivnost i iskorišćavanje energije Sunca, pa je ovaj sistem poslužio za ideju u projektovanju. U zavisnosti od dimenzija, ovakvi sistemi mogu se koristiti za drveorede, razmake između parcela u kojima se uzgajaju žitarice, vetrobrane ili produktivne sisteme uzgoja zdrave hrane i nazivaju se šumom hrane, agroforestry sistemima, syntropic agroforestry i slično. U ovom kontekstu, razmaci su birani u sa ciljem što jednostavnijeg održavanja. Razlika u nivoima, visini i životnom veku vrsta omogućava da ovaj sistem ima svoju vrednost i za 200 godina, kada mnoge od vrsta sa kratkim životnim vekom davno prestanu da budu ovde. Važno je naglasiti da se od ovakve površine očekuje velika produktivnost, uz minimalno održavanje i bez ikakve primene hemijskih preparata za đubrenje ili herbicida, te pesticida. Poboljšavajući bioraznolikost, plodnost tla i otpornost ekosistema, ovaj sistem može pružiti održiv i produktivan način proizvodnje hrane, promovišući kompomentu regeneracije, sa dugogodišnjim vrstama i skladištenjem ugljenika iz atmosfera u tlu, kao dugoročnim benefitom.
Još malo detalja o projektu
Početni parametri:
Projekat se pojavio kao sjajna ideja u nezavidnom trenutku, kako je izbor rasadnika u Srbiji izuzetno limitiran, sezona sadnje biljaka u martu pri kraju, a uz potrebe za velikom količinom različitih vrsta došli smo do logističkog problema nabavke rasada. U tom kontekstu pronađen je najbolji mogući kompromis sa ponudom rasadnog materijala.
Takođe, rasadnici sa kojima smo sarađivali za nas su nepoznati, te ne možemo da garantujemo kvalitet biljaka, a izazov predstavlja i trenutak sadnje, jer je vegetacija već u toku. Dodatnu nesigurnost u dizajnu čini nepoznavanje tipa zemljista pre same izvedbe projekta.
Održavanje:
Potrebe za održavanjem ovog prostora pre svega se zasnivaju na košenju i orezivanju. U okviru projektovanja, predviđena je lokacija na kojoj bi se ostavljale sve orezane ili puknute grane, koje bi imale i drugu funkciju, vremenom čineći dodatnu kompomentu promocije živog sveta, kao dom za ptice pčele i druge organizme (drugi red, četvrta kolona, na projektnom crtežu u nastavku). Košenje trave je posebno važno u prve dve godine, kada korenov sistem biljaka nije potpuno razvijen, a svu pokošenu travu treba koristiti za malčiranje sadnica.
Revizija:
Ovakvi sistemi formiraju se u skladu sa prirodom i kao takvi imaju određeni broj vrsta za koje je očekivano da im mikrolokacija ne odgovara ili da zbog loše genetike ne prežive prve dve godine, kada je posebno povišen faktor rizika. U tom kontekstu, prirodnim procesom selekcije biramo biljke koje se prilagode uslovima, te je potrebno napraviti reviziju i potencijalno dodatnu sadnju na jesen 2023. godine. Takođe, postoji puno prostora za dodavanje novih niskorastećih vrsta, koje bi mogle biti zasađene u celom redu, uz drveće, a ne samo jedna uz svako.
Predlog dodatne implementacije:
Najugroženija staništa Evrope čine stajaće i spore vode koje se formiraju u neposrednoj blizini reka. Kako je region Vojvodine posebno ugrožen zbog isušavanja svih ovih vodenih masa zarad poljoprivrede i urbanizacije, izuzetno je velika potreba za povratkom vodenih ekosistema. Veliki broj ugroženih vrsta vezuje se za vodene ekosisteme, od vodozemaca do insekata i formiranje malih jezeraca čini najbolji mogući način da pomognemo biodiverzitetu po kvadratnom metru, te bi sjajno bilo formirati jezerce u okviru ovakvog sistema, uz vodene biljke i sjajne primere zanimljivih bića koje ovde nalaze dom.
Spisak biljaka dostupan na našoj OneSeed platformi, koju ujedni i koristimo za olakšavanje ovog tipa projektovanja. Registrujte se i pogledajte uputstvo ovde.
Kalendarski prikaz sazrevanja plodova (OneSeed)
Kalendarski prikaz cvetanja (OneSeed)
ความคิดเห็น