Premda je Vasa Ladački hteo mnogo više od svojih par jutara zemlje i kuće na kraju sokaka, danas bi većina bila prezadovoljna tim aranžmanom. Kako otići iz grada u selo, iz mog ugla, sa savetima i predlozima o stavkama o kojima bi trebalo da razmislite.
Postoji čitav jedan milje ljudi koji u najrazličitijoj medijskoj formi plasira priču o životu na selu. Često se pominje zdraviji život koji selo pruža u kontaktu sa prirodom, čistim vazduhom, vodom i dr. Podrazumevano je, sa druge strane, da je jedina prepreka za tako nešto sama odluka i celokupna priča se plasira na način da je otići iz grada u selo lako i nimalo kompleksno. Iako duboko verujem u to da je debeogradizacija Srbije i decentralizacija planete uopšte, najvažniji projekat na kome svi treba da radimo, nije sve tako jednostavno. Potrebno je porazmisliti o tri ključne stvari za ovaj korak i njih identifikujem u novcu, radnom mestu i količini slobodnog vremena.
Počnimo od idealnog slučaja, da imate novca ili nasledstva i možete ovaj korak izvesti bez zaduživanja. Inicijalni kapital za kupovinu nekretnine daje vam i finansijsku nezavisnost, koja može vrlo pozitivno da se odrazi na produktivnost vašeg budućeg imanja. Ukoliko ste neko imanje nasledili, imaćete dodatni podstrek u nastavljanju života na mestu gde su ziveli vaši preci, a možda i lakši kontakt sa komšijama. Ukoliko je to slučaj, a prvi put ste završili na našem sajtu, procunjajte malo, možda nađete neki dobar savet o prirodnom pristupu poljoprivredi ili iskustva koja će vas dodatno uveriti u to da je odluka o odlasku na selo pravi izbor za vas. Kupovinom nove nekretnine možete birati lokaciju, veličinu, položaj parcele i slične parametre, o kojima ću pisati u nastavku. Lično, nikakvo nasledstvo u selu nisam imao, pa je jedina opcija bila kredit. Treba naglasiti da podizanje kredita nije tako jednostavno kao za nekretninu u gradu, jer banke imaju specifične uslove, poput neprihvatanja hipoteke u manjim mestima ili vikend naseljima, pa je bitno i to proveriti na vreme.
Sledeća važna stavka je vaša karijera. Ukoliko vam je cilj da živite od poljoprivrede, morate imati na umu da je potrebno određeno vreme kako biste se u ovom zanatu izveštili. Konvencionalna poljoprivreda nudi gotova rešenja po principu ključ u ruke, orijentisana na profit, ali takav pristup nije predmet mog rada, pa ni tema o kojoj bih pisao. U okviru prirodnog pristupa potreban je određeni period u kom biste savladali različite veštine. Svakako, za ovaj proces je potrebno vreme tokom kog možete trošiti ušteđevinu, ili imati radno mesto. Ako je potrebno da svakog dana budete u kancelariji, onda treba razmišljati o opcijama koje nisu mnogo udaljene od istog. Vojvodina u tome prednjači činjenicom da je kroz ravnicu lako napraviti puteve, tj dobrom povezanošću i blizini jednom od naša dva najveća grada. Gde god pak na planeti da živite, blizina većem gradu, pored radnog mesta, bitna je zbog kulturnog sadržaja, prodavnica, restorana i slično. Prijatelji i porodica su takođe bitan faktor, te nije loše razmotriti opcije koje vam nude odlazak na selo na takav način da vrlo brzo možete doći do grada i tako se ne odreći potpuno dosadašnjeg načina života. Udaljenost od mesta na kom živi veći broj ljudi, bitna je i sa stanovišta plasiranja proizvoda. S obzirom na to da radim u IT-u, imao sam uvek mogućnost da radim od kuće par dana u toku nedelje, dok mana moje profesije leži u tome da posla u Srbiji nažalost ima samo u Beogradu i Novom Sadu, pa je Krčedin na pola puta između ova dva grada bio odličan izbor. Ukoliko izbor padne na neku udaljenu lokaciju prednost može biti cena, jer je moguće kupiti nekretninu za značajno manje novca. Dobro je razmisliti i o konceptu vikendice, jer nećete u startu napraviti veliki rez i potpuno se preseliti, dok kontakt sa prirodom u trenucima kada imate slobodnog vremena može da bude dobro iskustvo u kome ćete videti da li je to zaista za vas. Još jednostavnija varijanta jesu prijave za kurseve ili pomaganje na nekoj farmi. Često ce vas domaćini vrlo rado primiti, steći cete razlicita znanja o vođenju domaćinstva, videti kako vam se dopada, dok ce farma na koju odete profitirati novim parom ruku - wwoof.net
Sledeći bitan faktor je površina imanja. Često se postavlja pitanje koliko zemlje je potrebna da biste mogli u potpunosti da zadovoljite potrebe za hranom svoje porodice. Smatram da ga uopšte ne treba postavljati. Sa jedne strane, navodi na specifičnu izolaciju, dok je suština u razmeni i zajednici koju formiramo sa komšilukom. U takvom odnosu ćete komšiji dati višak krompira, dok će vam on, primera radi, uzvratiti medom. Takođe, fokusiranost na uzgoj velike količine različitih kultura, sa ciljem da se potpuno hranite sa vašeg imanja, nikako nije dobra za početnike, pre svega zato što uz sve nove obaveze i puno potrebnog učenja, nema potrebe za nametanjem dodatnog pritiska. Količina zemlje direktno je povezana i sa slobodnim vremenom koje možete da izdvojite. Sve do 30ak ari je za početnike više nego dovoljno. Pritom, ako imate priliku da kupite veću količinu zemlje, nemojte je propustite, deo možete odvojiti za šumu ili prirodnu livadu i tako limitirati količinu zemlje koju obrađujete, a samim tim i vreme koje ovi poslovi iziskuju. Dakle, vrlo je lako deo parcele ostaviti za neko buduće vreme kada ćete imati više vremena ili znanja da ga koristite. Svakako vas parče zemlje na kom recimo postavite privremenu šumicu može štititi od spoljašnjih uticaja i biti ulog za budućnost. Možda će vam vremenom biti potrebno više zemlje i pokajete se što tu priliku niste iskoristili, dok deo parcele uvek možete prodati kada budete sigurni da vam je manja površina sasvim dovoljna. Krajnosti čine mikro farme gde na samo par ari možete napraviti vrlo produktivnu baštu, do onih makro koje uključuju čitave sisteme šuma, vodenih masa i pašnjaka. U prvom je svaki kvadratni metar bitan i poznajete svaki pedalj imanja, dok u drugom na makro skali postoje lokacije na kojima nikada niste ni bili. Takođe, cena parcela u naseljenom mestu je veća od one rezervisane za poljoprivrednu delatnost. Idealan slučaj omogućava nam da se celo imanje nalazi na istoj lokaciji, "u komadu". Tako celo imanje vidimo svaki dan, lako reagujemo na različite promene, sav alat nam je uvek tu i generalno mnogo lakše organizujemo aktivnosti, bez dodatnog vremena potrebnog za odlazak do druge parcele. Varijanta sa više parcela pak čini kompromisno resenje i u tom slučaju, dobro je da su što blize. Treba takođe obratiti pažnju i na različite prodavce koji parcele prodaju kao građevinske, iako to nije slučaj, pa takve stvari uvek treba proveriti u katastru.
Okolina vašeg budućeg imanja je takođe vrlo važan faktor, kako različiti negativni ili pozitivni uticaji mogu doći do vaše parcele sa susednih. Vazdušnim putem se ovakvi uticaji mogu donekle smanjiti tampon zonom rastinja, dok zagađenje podzemnim vodama možemo izbegnuti položajem parcele pri vrhu uzvišenja. Postoje faktori na koje ne možemo da utičemo, poput činjenice da u okruženju nema diverzitetom prošaranog ekosistema povoljnog za pčele, ili prenamnoženost nekog insekta koji će nam praviti probleme. Okolina utiče i raznim drugim faktorima, poput buke, pesticida i herbicida, veštačkhih đubriva, zagađenja vazduha prisutnog u celoj Srbiji, različitih poslova kojima se komšije bave i slično, a svakako su bitan faktor odabira lokacije. Još jedna stvar vredna pomena je i oblik parcele. Primera radi, organska sertifikacija podrazumeva udaljenost od parcela na kojima se uzgajaju konvencionalne kulture, najčešće uz monokulturni pristup. U najčešćem slučaju, kada se komšije na ovaj način bave poljoprivredom, možete napraviti živi zid, koji će na taj način omogućiti da dobijete organski serfitikat, ali samo za biljke koje uzgajate van ove zone. Teško je napraviti ovakvu bafer zonu koja bi vas štitila od svih spoljnih uticaja ukoliko je parcela vrlo uska. Šira geografska slika lokacije daje neke dodatne sitnice koje mogu pomoći u odluci, poput blizine šumi, planini, reci, jezeru, moru ili nekoj lokaciji od istorijskog/turističkog značaja.
Zatim na red dolazi pitanje vode. Voda je izvor života i to nikad nije dovoljno naglašavati, te postojanje izvora na parceli čini idealni slučaj. Kanali, rečice, reke i druge vodene mase su nešto manje dobra varijanta, jer uvek na nas može da utice nesavesni komšija nizvodno koji pere kanister pesticida i ubija apsolutno sve što se u toj vodi nađe. Vodu na baš svakoj lokaciji možete dobiti skupljanjem kisnice, a parcela koja je na padini omogućava da postavimo sistem zalivanja ili kretanja prikupljene vode pod gravitacionim padom, bez dodatnog utroška energije. Kopanje bunara je još jedna opcija, ali ako mislimo na buduća pokolenja, ovu vodu moramo koristiti samo za piće.
Bitno je obratiti pažnju i na stanje u kom se nalazi parcela. Ponovo se vraćam na činjenicu da bavim isključivo prirodnom poljoprivredom na osnovu permakulturnih principa i da sve sto pišem ne može jednoznačno da se primeni na konvencionalnu metodologiju. Primera radi, za dobijanje organskog sertifikata potrebno da prođe 3 godine konverzije, u kom bi trebalo da se lokacija može očistiti od svih neželjenih posledica komercijalnog pristupa. Sam organski sertifikat nije najmerodavnija stvar, pa tako ni ovaj period nije primenljiv za sve lokacije na isti način, ali nam daje neki inicijalni okvir. Naime, ukoliko se na parceli duži niz godina uzgajala neka kultura ne konvencijalni način, za očekivati je da tlo nije u dobrom stanju i da nas čeka posao oko pripreme tla. Ovo je svakako moguće izvesti, ali se moramo pripremiti na potrebno vreme. Parcele koje su zapuštene i obrasle rastinjem, iako većini odbojne, su idealne. Ove parcele možete polako raskrčiti, ostavljajući biljke koje su vam potrebne, dok biomasom koju isečete možete obogatiti tlo. Činjenica da na ovakve parcele nije uticano nikakvim herbicidima i pesticidima, te veštačkim đubrivom ili okopavanjem, svakako vam ide u prilog, dok ćete na ovakvim obraslim parcelama sigurno imati neke biljke koje vam odmah mogu dati prinos i postati okvir vašeg budućeg vrta. Nimalo ne škodi ni činjenica da su često jeftinije.
Većini ljudi koji odlaze grada u selo važna je parcela sa zemljom, priroda, pogled i sve ono što nam prvo pada na pamet kada je selo i priroda u pitanju. Međutim, naravno da je vrlo važan i objekat u kom ćete živeti, pa obratite posebnu pažnju na njega. Ne bih mnogo trošio vremena na ovu temu, jer nije moja oblast ekspertize, ali bih naglasio da urušeni stari objekti građeni od zemlje ili drveta često mogu biti odlično resenje, iako se po pravilu izbegavaju. Ovi objekti utiču na značajno manju cenu na tržištu, imaju probleme najčešće zbog lošeg kombinovanja novijih materijala sa starim, a vrlo je jednostavno restauirati ih. Za znanja na ovu temu, toplo preporučujem zemljanarhitektura.com.
Duboko verujem da odlazak na selo ne treba da uključuje misiju izolovanog života u misiji bekstva iz grada. Premda je mnogo toga lošeg iznedrila praksa centralizacije i grupisanja u gradskim sredinama, grad nosi sa sobom i različita civilizacijska dostignuća u oblastima kulture, umetnosti, nauke... Duboko verujem da je projekat odlaska na selo samo prvi u nizu sveopšteg ozdravljenja koje će rezultovati budućnošću u kojoj neće postojati jasna granica između sela i grada, tj prirode i mesta gde živi čovek. U sklopu rušenja ovih granica, uz integralni pristup, vrlo nam je potrebno povezivanje i osećaj zajedništva. Uvek mi je u secanju priča oca, koji je na igranku iz svog sela išao peške par sati da bi se našao sa prijateljima, kako bi zatim još toliko zajedno putovali zajedno na igranku, koje te večeri nije bilo. Potreba za kulturnim i društvenim sadržajem je u svima nama i prihvatajući mir i spokoj koji nam pruža život u prirodi, nikako ne treba da se odreknemo tekovina urbanog, donoseći kulturu sa sobom i ostajući u bliskoj sprezi sa njom. Iako nekad nisu bile, ove vrednosti na selu su danas marginalizovane činjenicom da na selu većinom živi onaj ko mora, a ne ko to želi. Alternativni pravci razmišljanja su kritikovani i osporeni, a na nama koji na selu želimo da živimo je bitan zadatak da ovu učmalost prodrmamo.
Za kraj, vrlo je važno zaključiti da ne postoji idealna nekretnina. Bitno je da jasno definišemo naše želje i mogućnosti, te u skladu sa time pravimo kompromise u izboru. Odluka koju doneste ne mora biti finalna, jer će se vremenom i vaš sklop životnih okolnosti menjati, pa samim tim i potrebe. Promene i novina nas prečesto plaše, ali je najvažnija stvar koju u životu možemo steći iskustvo koje nam nikada niko ne može oduzeti, a oličeno je u našem znanju i pomagaće nam na svakom koraku. Srećno.
Comments