Prirodno pčelarstvo

​

Bavimo se prirodnim pčelarstvom koje uključuje sve ono što i organsko, uz još mnogo toga. Neke metode borbe protiv parazita dozvoljene u organskom pčelarstvu izbegavamo, tako formirajući potpuno prirodno okruženje za pčele, a samim tim i zdrav med. Pre svega, radimo na prikupljanju pčela sa kvalitetnom genetikom. Cilj su nam pčelinje zajednice koje bez pomoći čoveka mogu da prežive i napreduju, i u okviru tog procesa fokusirani smo na "divlje" pčele. Ovakve pčele često pronalazimo u gradovima koji su postali specifične oaze zdravih pčela, pa ukoliko pčele pronađete u svom okruženju javite nam, a mi ćemo ih besplatno prebaciti na sjajno mesto gde ne smetaju čoveku.

​

Čovek je iz godine u godinu birao pčele koje donose puno meda. Tom selekcijom su pčele postajale mnogo dobre u skupljanju meda i mnogo loše u drugim poslovima, podjednako važnim za zdravlje pčelinje zajednice. Sa komercijalizacijom poljopriverede uopšte, tokom industrijske revolucije i ekspanzije civilizacije, potreba za medom je porasla, pa je i selekcija pčela postajala rigoroznija. Ove industrijalizovane pčele ne provode toliko vremena čisteći košnicu i ne posvećuju puno pažnje odbrani od parazita, zaslepljene formiranjem velike zajednice, koja bi što pre donela med. Med, koji pčelari uzimaju radi zarade, koja je mnogima pitanje egzistencije. Paralelno sa ovim procesom selekcije, monokulturni pristup je zavladao poljoprivredom, te su pčelinji pašnjaci postali potpuno drugačiji. Umesto prirodnog okruženja u kome tokom cele godine nešto cveta, sada su tu ogromne površine u kojima ima ili mnogo hrane, kada primera radi cveta suncokret, ili nimalo, tokom ostatka godine. Svi ovi faktori uticali su na slabljenje imuniteta pčela, da bi ovu situaciju iskoristio parazit sa istoka Azije, krpelj Varoa. 

​

Sa ovom pošasti komercijalne pčele nisu mogle da se izbore same i većina pčelara je pokušala da im pomaže primenom pesticida. Problem koji je trebalo rešiti je "kako otrovati manjeg insekta, varoa krpelja, bez ubijanja većeg, pčele".  Doze pesticida su vremenom postajale jače, kako je parazit sticao imunitet i postajao veći problem. Otrov koji se dodaje u košnice ostaje u vosku, tako se prenoseći na med. Danas, komercijalne pčele više nikako ne mogu da prežive bez tretiranja i pomoći čoveka. Sa druge strane, svuda oko nas postoje "divlje" pčele, koje žive, razmožavaju se i napreduju bez pomoći čoveka. Gradovi su, posebno, postali oaze ovih pčela, jer u parkovima raste najrazličitije bilje, bez užasne monokulture. Ove pčele su naš glavni cilj i njihovim skupljanjem pokušavamo da oformimo kvalitetan i stabilan pčelinjak. To je proces koji traje i podrazumeva mnogo neuspeha pa i ovom prilikom želimo da apelujemo na vas: 

 

Ukoliko negde u blizini ljudi žive pčele i smetaju, nemojte ih ubijati. Kontaktirajte nas i mi ćemo ih potpuno besplatno prebaciti u naš pčelinjak, na mesto gde će uživati.  Pišite nam imate takvu situaciju!

​

Aktivnosti:

​

-Briga o pčelama u našem pčelinjaku i njegovo povećavanje.

-Spasavanje pčela sa mesta gde smetaju ljudima. 

-Sadnja medonosnog bilja.

-Pravljenje košnica.

​

Ukoliko vas ova tematika u bilo kom opsegu interesuje, imate pitanja ili želite da se priključite radionicama, pišite nam.

​

Naši blog linkovi na temu pčelarstva

​

-Uvod u pčelarstvo

-Život jedne pčele

​

Linkovi na temu prirodnog pčelarstva

​

http://www.bushfarms.com/bees.htm

​